О књизи: 1996 / Биће ми искрено драго ако се поштени и пристојни људи препознају у овој књизи. Нека буду мирни у души и срцу – то су заиста људи црне савести и свести, који одједном осете да пишемо о њима, нека буду немирни – о њима нема ни речи а ја верујем да су недостојни да би се о њима писале књиге. А ако их сврби да туже ауторе у вези са Великим медведом да им надокнаде не толико моралну колико материјалну, унапред кажемо – то нисте ви, будите уверени. Промењена су имена, презимена, надимци, називи насеља, времена. Онда је себи набавио оловног бумбара. Из неког разлога потекла је црна крв из мог врата, који је био пробијен, испод мог образа. Неке злочине сам починио хладнокрвно, док је друге водио адреналин. Некад је савест мучила свест и душу, некад не. Одвели су ме рањеног, онесвешћеног, иначе се не бих жив предао. Али судбина је имала свој пут и санке на којима сам се возио морале су да се вуку назад у планину. Размишљао сам много и често о животу и смрти, својој и туђој. Сањао сам и замишљао, волео свим срцем, мрзео сам и увек жалио што се моја судбина тако испоставила да ништа више људима осим бола и зла нисам дала. Зажалио сам за оним што сам проживео и просуо, зажалио сам се, и коначно је дошао дан када ме је било срамота. Стидим се што сам претурао по туђим становима у потрази за туђом имовином. Шта сам тражио тамо? Решетке и забране, романса криминалног живота? Све је то срање, сан пегаве кобиле сломио ми је криминалну кичму, 1996